Кад се српска застава вијорила над Белом кућом

Јула 28. 1918. године председник Вудро Вилсон упутио је следећу поруку америчком народу, која је прочитана широм земље и објављена у свим већим листовима. Српска застава се вијорила над Белом кућом и свим јавним зградама главног града. Порука гласи:

Народу Сједињених држава:

У недељу 28. овога месеца пада четврта годишњица од дана када је дивни народ српски, пре него да се изложи лукавом и недостојном прогону припремљеног непријатеља, објавом рата од стране Аустро-Угарске, био позван да брани своју земљу и своја огњишта од стране непријатеља решеног да га уништи. Племенито је тај народ одговорио.

Тако чврсто и храбро одупрли су се они војним снагама земље десет пута већим од њиховог становништва и војне моћи, и тек када су три пута протерали Аустријанце и након што су Немачка и Бугарска притекле у помоћ Аустрији, били су приморани да се повуку преко Албаније. И пошто је њихова земља била опустошена и њихови домови разорени, дух српског народа није био скршен. Премда надјачани већом силом, њихова љубав према слободи остала је неумањена. Брутална сила је оставила нетакнутом њихову чврсту одлучност да жртвују све за слободу и независност.

Прикладно је да се народ Сједињених америчких држава, привржен очигледној истини да је право народа свих држава, малих или великих, да живе својим сопственим животом и да бирају свој сопствени облик владавине, присети начела за која се Србија витешки борила и пропатила - оних истих начела за која се залажу и Сједињене Државе, - и да се поводом ове годишњице пројави, на одговарајући начин, њихово ратно суделовање са овим угњетавним народом који се тако херојски одупро циљевима германских народа да овладају светом. Истовремено, не бисмо смели заборавити ни истородне народе велике словенске расе - Пољаке, Чехе и Југословене, који, сада под владавином туђинаца, чезну за независношћу и националним јединством.

Ово се не може обележити на прикладнији начин до у црквама. И, зато, позивам народе Сједињених америчких држава, свих вера и вероисповести, да се окупе на својим месним богослужењима, у недељу 28. јула, у циљу давања израза своје подршке са овим подјармљеним рођацима у другим земљама, и да призову благослове свемогућега бога на њих и на ствар за коју су се залагали.

Вудро Вилсон, председник

Бела кућа, 28. јула 1918. год.