Национални доприноси

Михајло Пупин напустио је завичај као младић, отиснувши се на пут знања 1869. године, стигавши прво у Панчево, а затим преко Прага и до своје друге домовине Америке. За себе је говорио да је Србин по рођењу, а Американац по образовању.

На политичку сцену међу Србима у Америци ступа 1908. године. У том тренутку, човек већ снажног научног кредибилитета, богат и утицајан могао је да се с великом истрајношћу посвети многим изазовима српских националних питања, као и грађењу српско-америчких веза.

Мноштво тешкоћа чекало је Пупина на овом путу. Сви они којима интереси Србије нису одговарали у тешким историјским тренуцима, али и поједини Срби којима су сопствени интереси били значајнији од интереса народа, нападали су га и покушавали да осујете његове активности.

Упркос свему, његова неуморна ангажованост дала је велике резултате у организовању српске имиграције, у лобирању за важна питања Србије током неколико деценија, у организовању српске цркве у Америци, скупљању хуманитарне помоћи, бризи о добровољцима.

Био је оснивач, председник или члан многих српских националних организација, друштава и удружења. Организује српске листове, држи трибине, води полемике у медијима са свима који су стајали на путу интересима Србије. Био је почасни конзул Србије у Америци.