Пупинова писма
Обимна преписка и многобројни чланци у новинама показују жељу и напор да се помогне у решавању не само великих питања с којима се Србија сусретала, већ и многим недаћама с којима се сусретао обичан човек. Од Анексије Босне и Херцеговине, преко Балканских ратова, па све до периода Великог рата, подршка Михајла Пупина била је потпуна, уз велику посвећеност и финансијска средства:
Његовој екселенцији Вудру Вилсону
председнику Сједињених Америчких Држава
14. март 1917.
Ваша Екселенцијо,
Српски савез Слога, удружење 12 480 америчких радника српског порекла, који има своје огранке у већини Држава ове велике Републике, моли да се Вашој Екселенцији поднесе следећа петиција:
Молимо да се Ви и Ваша влада заложите, на начин који процените да је најприхватљивији, за шеснаест Срба из Босне и Херцеговине, који су оптужени за велеиздају за дело учињено пре рата, суђени у аустроугарским судовима у босанском граду Бања Лука и осуђени на смрт...није утврђен ниједан ваљан доказ да су ови људи криви за велеиздају...изјављујемо да правда и хуманост захтевају да ни под којим условима суд не може уништити људски живот уколико се не ради о злочину који је доказан ван сваке сумње...
Имена шеснаест осуђених људи су:
1. Милутин Јовановић, трговац, ожењен, једно дете
2. Петар Билбија, трговац, неожењен
3. Чедо Милић, трговац, ожењен
4. Димшо Ђокановић, земљорадник, ожењен, троје деце
5. Михаило Савић, водник, ожењен, двоје деце
6. Милан Петковић, свештеник, ожењен, двоје деце
7. Симо Беговић, свештеник, ожењен, петоро деце
8. Димитрије Јевђевић, парох, ожењен, двоје деце
9. Раде Ђурановћ, ученик, неожењен
10. Ђорђе Дакић, бележник, ожењен, осморо деце
11. Бошко Капрић, секретар заједнице пољопривредних удру- жења
12. Мирко Томовић, учитељ, неожењен
13. Алекса Јакшић, трговац, ожењен, петоро деце
14. Матија Поповић, посланик, свештеник, ожењен, троје деце
15. Коста Гњатић, учитељ, ожењен, двоје деце
16. Васиљ Грђић, посланик, неожењен
Молимо у име правде и хуманости да се Ваша Екселенција заузме до краја како би се смртне казне за ове људе укинуле...
Њујорк тајмс, 5. Новембар 1912.
писмо редакцији Њујорк Тајмса као одговор на напис професора Ричарда Готејла
Професор Готејл моли да „просветле његову слабу меморију која га не служи најбоље”, али ја се бојим да је то специфична ментална болест, случај без наде да се излечи, јер да је друкчије он би могао лако да увиди да балканску револуцију није могуће зауставити арбитражом. Ова револуција представља борбу за основна права човека, међу којима су право на живот, слободу и тежњу за остварењем среће...
Пупин Пашићу
9 април 1913.
Као Председник Савеза Сједињених Срба Слога, председник Српског Културног и Добротворног фонда и Народног Одбора, ја сам апелирао на све Србе и остале Славене у Америци, да пруже своју материјалну помоћ за борце противу Турака. Агитовао сам кроз српске листове, кроз словенску штампу, на зборовима и предавањима и кроз истакнутије Србе у разнимколонијама и резултат је био врло добар...Према моме рачуну послано је од Срба и осталих Словена у Америци у Београд и на Цетиње до близу $ 80 000,00. Ово су прилози махом од сиромашних српских исељеника, који су желели и сами поћи у рат за ослобођење Срба испод Турака, али прилике им нису допуштале да своју жељу приведу у дело, већ су се одазвали колико су могли својим прилозима за Српски Црвени Крст...Многе заслуге у овом успешном раду припадају Србима, Српкињама и Словенима, који су ме у овој задаћи одушевљено потпомагали...
Амерички Србобран, Њујорк, март 1913.
Али немој, рођени брате мој, заборавити да у новоослобођеним српским крајевима живи српска сиротиња...Ми имамо Народну Одбрану у Београду какве нема нигде на целом свету. Она је кадра и вољна да пружи снажну српску руку нашој изнемоглој браћи у новоослобођеним крајевима, а снажна рука Народне Одбране наша је рука, то је рука Српског Народа. Српски Народ, то си ти, рођени брате мој...У твојој српској слави и веселом уживању не заборави да откинеш нешто од уста и да преко Народне Одбране у Београду пошаљеш Видовдански дарак твојој сиротој браћи у новој српској царевини. Учини то, брате мој, и покажи да си челкик Србин, а Бог ће ти стоструко надокнадити. А куд ће ти веће и лепше награе од благодарности твоје сироте браће....