Сара Мартин

Михајло Идворски Пупин у сусрету са мном

Сјај, диван и чист, како га ја доживех, научно и поетски, украде мојим очима слике пејзажа малог места и испуни их светлошћу. У том тренутку, Франклин је завезао кључ за змаја и пустио га у небеса, калемови су постављени у телефонске каблове, откривени су секундарни X- зраци. Једно дете је у очима мајке видело љубав и подршку, прошло кроз муње и преживело, оставило траг у човечанству. У истом том трену, нечије уверење у сопствене способности засијало је као никада до сад. Светлост, кажем! Видела сам је, осетила сам је, ишла је у сусрет мени. Посетила ме је једна звезда.

Када знате да један тренутак може да буде вечност, онда знате да је и разговор са звездом могућ. Љубичасто небо било је као њујоршки асфалт, а звезда која ме је посетила, неколико светлосних година удаљена од мајке, оца, жене и ћерке, започе своју причу, коју и када ја постанем светлост, нећу заборавити.

„ Сара, дакле! Моја жена се звала, заправо, зове се Сара. Сигуран сам да знаш причу о пољупцу небеског младожење са дивном невестом. Она је сада стабло, све расцветано.“ Насмејао се, односно затреперио и рекао да ће се морати задовољити што није Сунце и наставио: „Дакле, ја као звезда љубим њене цветове сваке ноћи“.

„ Ти си још дете, али имаш нешто што страствено волиш, због чега ћеш једног дана треперити, цветати. То је дивно! Ја сам као дечак волео игру, некада био и несташан али увек сам био жедан знања. Имао сам, врло рано, јасну визију, циљ који сам уз подршку своје мајке и остварио. Да само знаш како је лепо када сањариш о нечему и једног дана то заиста оствариш. Угледао сам Америку, добио много награда, признања, допринео развоју науке, а тим и развоју човечанства, помагао људима. Ах, па ја сам срећна звезда! Само да бих дошао до те своје чувене Америке, ја сам се смрзавао међу таласима Атлантика на једном оронулом броду. Пре него што сам био у могућности да другима пружим новац, не заборави да сам пошао на пут са пет центи. Хоћу да ти кажем, да таленат није довољан, ти мораш да победиш све „ Атлантике“ у свом животу. Ако желиш у нечему да успеш и уверена си да то можеш, не допусти да те мала средина спречи у томе. Иди, буди грађанин света, али не заборави где си рођена. Желим да знаш још нешто: ја сам био научник, али дивно је кад човек има ширину духа. Мене су одушевљавале и слике, и књижевна дела, ја сам волео уметност уопште.

„ Лепо је подсећати се свих тих ствари из мог живота“ затрепери он опет. Ја сам га само слушала и упијала сваку његову реч.

Наставио је:

„ Ја сам осам година морао да доказујем да сам ја заиста осмислио један од својих најзначајнијих патената. На крају, успео сам. Биће ствари и у твом животу које ће те растужити, учинити немоћном, али никада, никада немој да губиш ентузијазам. Када си предана оном чему си привржена, ти ћеш владати собом. А када човек влада собом, веруј ми, све је лакше.“

Ганута мислима ове звезде, очарана њеним сјајем, разумела сам. Само не звезду, не научника, ни Србина, ни Американца, разумела сам човека који говори из ње. Погледала сам тада горе, високо, и рекла:

„ Господине Пупин, Ви сте енергија која не може бити уништена. Можда ће прелазити у друге облике, али никада неће нестати. Да сте опет у овом мом уједно најсавршенијем и најнесавршенијем облику енергије, да овим нашим људским чулима доживљавате свет, да имате своје крупне црне очи, пажљив слух и паметна уста, показала бих Вам планине и врхове које бисте погледом освојили, довела бих Вам пастира из Идвора са фрулом, даВамсвира и,најзад,питала бих Вас: да ли сте за једно парче пите са шљивама?“

Сара Матин IIIa

Гимназија ,,Никола Тесла'', Апатин