Коста Стојановић

Мој сусрет са Михајлом Идворски Пупином

По рођењу Србин , по образовању Американац, како је говорио за себе. Горостас који је задужио , колико Србију , толико и свет.Величанствени ум , коме се дивио и сам Ајнштајн.
Наспрам такве величине стојим, ја , дете са беогрдског асфалта и дозвољавам себи да поставим питање “Сретосмо ли се?!“Идем још корак даље , па се питам срећемо ли се ми можда свакодневно?

Између нас стоји век и по.Имам осећај као да се крећемо у равнима које се мимоилазе , а ипак као да нас нека невидљива сила , неки флуид спаја.

За почетак, носим име твога оца.Рођен си као десето дете у породици . Ја као четврто. Био си предодређен за војника , граничара, као и твој отац. Мени нису рекли, где су ме видели , али осећам, неки адвокат , баш као и мој отац. Беше ту твоја мајка , неписмена , али мудра Олимпијада. Осети твоје склоности и гурну те у туђину у загрљај науци. Беше ту и моја мајка. Ослушкивала је моја интересовања , отшкринула ми врата природних наука и љубав је букнула. Пут ти је био трновит , али си доказао , да се упорним радом , жељом , долази до резултата. Много пута и мени је било напорно , али нисам застао.

Видиш, некако као да наши животни путеви иду упоредо, барем за сада.

Узмем телефон , позовем , онако ,  Америку , Африку. Кажу “Хвала Белу“ .Ипак , оно што је он изумео су локални разговори.Ти си , Михајло Пупине , постао отац међуградских , међународних телефонских разговора , својим индуктивним калемовима.

Још пре рођења , виде ме мајка у својој утроби , опет захваљујући твом ултразвуку. Направих снимак костију. Хвала Рентгену , али ипак више теби. Тик поред његове фотографске плоче, уздиже се твоја флуресцентна фолија и роди се први рентген апарат у Америци.

Полетех авионом , сигуран да ће лет бити безбедан. Десетине авиона који у том тренутку  деле небески друм , “комуницирају“ захваљујући баш теби.

Укључих рачунар на исправљач. Опет те сусретох и рекох хвала теби.

Данас знамо каква је сила НАСА , али да ли знамо да је настала на темељима твога тајног тима где си развијао сонар.Још мање знамо да си своје генијалне идеје понео из пастирског детињства , са пашњака покрај Тамиша.Твоје коришћење акустичних таласа за откривање подморница било је засновано на треперењу ножева , забодених у земљу , који су вама , пастирима , служили за комуникацију.

Колико пута у току само једног дана рекох Михајло Пупине , хвала теби, а опет знам да то није све?

Ни слава , ни богатство те не променише.Поносно си своме великом имену додао Идворски , колико да се зна да таква величина потиче са Тамиша , из Србије.

Финансирао си и издавао бесплатни дневни лист  „ Српски дневник „ који је информисао исељене Србе о прикупљању помоћи и добровољаца за балканске ратове.

Указ краља Петра , постави те за почасног конзула у Америци.

Заложи своје богатство, часно стечено , продајом чак 24 патента , да се Србима помогне у И светском рату.

Своју заоставштину , поклони хуманитарној фондацији у Србији .Она поможе Јована Цвијића , Војислава Илића , Мештровића...

У мојим очима , постаде чудотворац. Уздижући себе , уздизао си свој народ , име Србије.

Сваки твој проналазак у служби је људског напредка , среће.

Данас , ја, поносно кажем да сам Србин , као и један МИХАЈЛО ИДВОРСКИ ПУПИН.

Знам да је велики човек само онај ко у срцу носи груду земље своје и ко несебично уложи у свој рад своје најбоље способности .
Зато , осећам да је моја , наша , дужност да продужимо где ти стаде, да одужимо дуг према теби , према отаџбини.

Празних џепова , али срца препуног љубави и душе гладне знања , малим , али сигурним корацима крећем твојим стазама. Вера да ће нас неки трептај светлости , звука у будноћности, барем на трен ,  спојити попут магнета, даје ми снагу за пут , за који унапред знам да је дуг и трновит.

Захвалан сам  за указану част да се кроз твоја дела сусретнем са тако великим умом, родољубом, хуманистом, МИХАЈЛОМ ИДВОРСКИ ПУПИНОМ.

                                                                                             
Коста Стојановић VIII-1
О.Ш Јован Миодраговић,