Легат Михајла Пупина у Народном музеју у Београду

Мало је познато да је Михајло Пупин задужио и нашу духовну и историјско-уметничку баштину, захваљујући првенствено личним напорима и великим финансијским средствима.

Неговао је дубока пријатељства са Урошем Предићем и Пајом Јовановићем.

Први конкретан Пупинов доброчинитељски гест догодио се већ 1889. године у Паризу, и то на великој међународној изложби на којој је учестововала и Краљевина Србија. Пупин је са те изложбе откупио два ремек-дела српског сликарства XIX века, слике „Херцеговачки бегунци“ и „Сироче на мајчином гробу“ Уроша Предића.

Легат Михајла Пупина има велики значај. Чине га дела Уроша Предића, Паје Јовановића, Влаха Буковца и других угледних сликара, посебно 19. века, као што је Константил Данил.

Ако би овоме додали и Пупинову одлуку из 1932. да при Народном музеју оснује своју Задужбину која би носила његово име и чија би сврха била издавање публикација српских старина, онда је сасвим јасно колики је допринос великог научника очувању наше историјско-уметничке баштине.